Ministarstvo zdravlja u „Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije za 2006. godinu”, navodi da je 4,2 odsto stanovništva u Srbiji testirano na virus HIV-a i da nešto manje od dve trećine odraslog stanovništva u Srbiji ne zna gde to može da uradi. Informisanost o postojanju te bolesti najveća je u Beogradu, a najmanja u jugoistočnoj Srbiji.

U Srbiji je od 1985. do danas registrovano ukupno 2.200 osoba zaraženih HIV-om, od kojih je 1.398 obolelo, dok je 923 umrlo. U toku prošle godine registrovano je 98 novootkrivenih HIV-om zaraženih osoba, 42 osobe su obolele, a osamnaest ih je preminulo.

Dan sećanja na preminule od side obeležava se od 1983. godine, kada je, 18. maja u San Francisku, organizovan protest zbog diskriminacije i izolovanosti osoba sa HIV-virusom. Taj dan se obeležava u više od 100 zemalja sveta.

Četvrt veka od otkrivanja virusa još nema vakcine

Iako je prošlo 25 godina od identifikovanja virusa HIV-a, naučnici još tragaju za efikasnom vakcinom protiv tog retrovirusa odgovornog za sidu.

„Više od jedne milijarde dolara se godišnje izdvaja u svetu za istraživanje bolesti side i za sada još nema vakcine protiv te zarazne bolesti”, od koje je umrlo 25 miliona ljudi u svetu, izjavio je stručnjak Brus Volker sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Harvardu.

Vakcina laboratorije Merk od koje se mnogo očekivalo nije se pokazala kao dovoljno efikasna. Američki nacionalni Institut za alergije i infektivne bolesti, koji je vodio klinička ispitivanja eksperimentalne vakcine ove laboratorije, saopštio je u septembru 2007. godine da odustaje od daljih ispitivanja.

Dalja analiza vakcine je pokazala da ne može da spreči infekciju izazvanu virusom ljudske autoimune deficijencije (HIV).

Za razliku od nekoliko desetina prethodno testiranih vakcina protiv side, čiji je cilj bio jačanje imunskog sistema, vakcina laboratorije Merk je imala za cilj da stimuliše limfocite T, važne komponente imuniteta.

„Ova vakcina je najviše obećavala i mislim da je ovaj neuspeh razočarenje za sve naučnike koji rade na pronalasku vakcine, rekao je direktor Merka Mark Fanjberg.

Otvarajući poslednju konferenciji američkog Udruženja za promovisanje nauke, američki biolog Devid Baltimor je rekao da je ”međunarodna zajednica očajna, jer sada ne vidi kako će uspeti u pronalasku„ vakcine.

Najveća teškoća u pronalasku vakcine su posebne patološke karakteristike virusa HIV-a, koje nisu prisutne kod drugih virusa. HIV ima veliku moć mutacije i prilagođavanja i za sada su otkrivene tri vrste virusa HIV-a. Jedna vrsta, nazvana M, ima devet različitih podgrupa, sa neograničenim brojem varijacija.

Naučnici navode da jedna podgrupa virusa može da varira za 20 do 30 odsto u Africi, gde je HIV najprisutniji i gde ima najviše mutacija.

Prema njihovim rečima, značajan je izazov pronaći vakcinu koja bi zaštitila ljude od svih mutacija virusa, jer u svetu, prema podacima Unicefa, već ima 33 miliona inficiranih, među kojima je i dva miliona dece”. (Beta)