Исмевање врањАнског говора спада у широку лепезу „социјалног инжењеринга” које је требало Србима да савије рогове и учи их смерности и послушности. Главни подстрекач свега тога била је Велика Британија, у својој вечитој бризи да сузбије потенцијалне руске савезнике, а лепо су помагали Аустријанци, Ватикан, а богами и Коминтерна.

Тај наратив о лењим, прљавим и заосталим Србима слатко су прихватили наши братски народи и народности. Притом се на Далматинце и Загорце, њихов смешан говор, лењост и заосталост, гледало са симпатијом. Најгоре што су тај наратив прихватали и Срби, чим се домогну нешто школе и статуса.

То да је као службени српски прихваћен 1 језик, и да тај мора да буде западни - избор је Аустријанаца, са циљем да нас удаљи од Бугара, Руса и створи нацију Македонце. А 4 падежа има и немачки, па му нико не замера; енглески има 1 падеж.

Првак у отрцавању Србије био је Мирослав Крлежа. Он нас је толико мрзео да је створио читав један свет: заостале, прљаве, азијске паланке, у којој нико ништа не ради, него гледају како коме да напакосте и да експлоатишу јадне западњаке. Придружио му се и Радомир Констадиновић, који је од пљувања по Србима направио државну религију, и за то од исте богато награђен.

Данас имамо ситуацију да се Јужна Србија исељава и празни, осуђена на таворење: без посла, путева, школа, болница, културе. Постало нам је нормално да они живе „у Немачку” а „доле” само троше паре.