Buduća vlada odmah će uspostaviti model razvoja koji će omogućiti da se za deceniju-dve u Srbiji živi „sa istim životnim standardom kao u Belgiji ili Italiji”, rekao je potpredsednik Vlade Bižidar Đelić. „Lakše je završiti tranziciju, nego doći do standarda koji postoji u Zapadnoj Evropi”, rekao je Đelić u Briselu, gde prisustvuje konferenciji o ekonomijama u tranziciji. Ocenio je da je Srbiji zato potrebna „sledeća generacija reformi” i mnogo više ulaganja u prosvetu, nauku i tehnologiju. Drugi element je da „Srbija vrlo brzo uspostavi institucije, naročito regulatorne, na poljima telekomunikacija, energetike, medija, koje će obezbediti da se tržišna utakmica sprovodi bez ikakvih smetnji”, rekao je potpredsednik Vlade Srbije. Posebno je ukazao i na „treći element” - potrebu da se „Srbija okrene Evropi, ali i da nađe partnere i investitore iz Rusije, Indije, Kine” i zemalja Zaliva i Azije. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić rekao je da očekuje da će sledeći izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, najavljen za septembar, biti pozitivan. To bi omogućilo primenu Privremenog sporazuma s EU i dobijanje statusa kandidata za članstvo u Uniji do kraja godine, rekao je Đelić. (RTS)

Američki magazin Forbs uvrstio je sedam Ukrajinaca, šest Poljaka, dva Rumuna i jednog Čeha na listu 16 najbogatijih ljudi centralne Evrope. Prvo mesto na Forbsovoj listi bogataša bivšeg „istočnog bloka” bez Rusije zauzima Petr Kelner iz Češke, osnivač investicionog fonda PPF, sa imovinom od 9,3 milijarde dolara. Na drugom mestu nalazi se Ukrajinac Rinat Ahmedov sa 7,3 milijarde dolara, a treće i četvrto mesto zauzimaju njegovi sunarodnici, biznizmen Viktor Pinćuk, osnivač kompanije Interpajp, sa imovinom od pet milijardi dolara, i Konstantin Zevago sa 3,4 milijarde dolara. Najbogatiji među poljskim milijarderima su Lešek Čarnecki sa imovinom vrednom 2,6 milijarde dolara i Mikal Solovov sa 1,9 milijardi dolara. Rumunski biznismen Dinu Patričju sa imovinom od 2,5 milijade dolara zauzima deseto mesto na listi Forbsa, dok se Jon Cirijak sa procenjenom imovinom na 1,2 milijarde dolara nalazi na 14. mestu. Patričju se, prema navodima časopisa Kapital, bavi naftom, nekretninama i medijima, a Cirijak posluje u oblasti sporta, posebno tenisa, u finansijskom sistemu, osiguranju, nekretninama i trgovini. Cirijak je bio poznat kao dobar teniser u sedamdesetim godinama prošlog veka. (Beta)

Uvođenjem letova za Pulu od 3. jula do 31. avgusta domaći avioprevoznik „Jat ervejz” obnoviće saobraćaj s Hrvatskom, prekinut 1991. godine. Saobraćaj između Beograda i Pule obavljaće se dva puta nedeljno, četvrtkom i nedeljom, avionima ATR 72. Četvrtkom je poletanje iz Beograda predviđeno u 12.50, a sletanje u Pulu u 14.20 sati. Povratak iz Pule predviđen je u 15.10, a dolazak u Beograd u 16.40 sati. Nedeljom će „Jat” poletati za Pulu u 8.55, a dolazak u Pulu predviđen je u 10.25 sati. Povratak je predviđen u 11.50, a sletanje u Beograd u 12.45 sati. Godine 1967, dogovorom tadašnje JNA, grada Pule i Aerodroma Ljubljana, vojni aerodrom u Puli počeo je da se koristi i u civilne svrhe. Izgrađena je montažna pristanišna zgrada, i preko aerodroma, koji je dobio naziv „Ljubljana - Pula”, uvedena je redovna linija Pula - Beograd, kasnije i Pula - Zagreb. Vremenom, preko aerodroma u Puli „Jat” je imao sve veći obim saobraćaja - uglavnom čarter ili sezonskog karaktera. Poslednji let iz Pule obavljen je 13. septembra 1991. godine. Nove destinacije u letnjem redu letenja „Jata” su i Solun i Oslo. Prema letnjem redu letenja, „Jat” saobraća u 27 zemalja na 40 destinacija sa 235 frekvencija nedeljno. (Tanjug)

Dinar je u ponedeljak, poslednjeg dana juna, dostigao najveću vrednost prema evru u 2008. godini i „preskočio” psihološku granicu od 79 dinara za jedan evro te prema zvaničnoj listi Narodne banke Srbije srednji kurs iznosi 78,9784 dinara za evro. Najviša vrednost srednjeg kursa dinara prema evru, pre ovog, poslednji put je bila 25. decembra 2007. godine kada je iznosila 78,3481 dinara. U odnosu na prošli petak, kada je srednji kurs iznosio je 79,2416 dinara, dinar je ojačao za oko 90 para ili oko 1,2 odsto. (read more)

Nove mere Narodne banke Srbije (NBS) kojima se pooštravaju uslovi zaduživanja stupiće na snagu 1. jula, ali banke nemaju pravo da zbog njih građanima traže raniju otplatu kredita, izjavila je viceguvernerka Mira Erić-Jović. Kako je agenciji Beta kazala viceguvernerka NBS, postojeće pozajmice banke mogu da menjaju samo ako je ta mogućnost predviđena ugovorom i pod uslovima koje je klijent prihvatio. Banke u Srbiji najavile su da će zbog novih mera NBS u maksimalno opterećenje plate od 30 odsto, odnosno 50 odsto ako je reč o stambenim kreditima, od 1. jula uračunavati i pet odsto dozvoljenog minusa. Mira Erić-Jović je ukazala da se mere NBS ne odnose na građane i ne ograničavaju zaduživanje, već propisuju način na koji banke klasifikuju zaduženja građana i kako ih obezbeđuju u zavisnosti od stepena rizika. (read more)

Vlasnik srpske kompanije Svislajon Takovo Rodoljub Drašković kupio je hrvatsku konditorsku firmu Euro fud markt iz Siska za 20 miliona evra, objavio je danas beogradski ekonomski dnevnik Biznis. Drašković je listu Biznis kazao da preko te hrvatske firme, koja se bavi preradom voća i povrća i proizvodnjom biskvita, namerava da ojača poziciju Svislajona u Hrvatskoj, koji je već prisutan na tom tržištu preko trgovinskog lanca Konzum. „Kupovina Euro fud markta biće dobra prilika za razvoj brendova Svislajona i proizvodnju raznih proizvoda tog koncerna”, kazao je on. (Beta)

Ministarstvo finansija Srbije trebalo bi tokom dana da se izjasniti o predlogu za poskupljenje goriva za oko 2,8 odsto, ili oko 2,81 dinar po litru, a kako beogradski mediji prognoziraju, nova cena bi mogla da počne da se primenjuje od utorka u ponoć. Kako je agenciji Beta rečeno u tom ministarstvu, sedam dana je zakonski rok izjašnjavanja o predlogu za promenu cena goriva koje im dostavlja Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije. Cene goriva u Srbiji, prema Uredbi o formiranju cena naftnih derivata, usklađuju se na svakih 15 dana sa kretanjem cena sirove nafte na svetskom tržištu i kursom dolara. Ministarstvo rudarstva i energetike pravi presek cena naftnih derivata, odobrenje o promeni cene treba da daju ministarstva finansija i trgovine, a one važe dan po objavljivanju u Službenom glasniku. (read more)

Venecuelanski predsednik Ugo Čavez zapretio je da će prestati da prodaje naftu evropskim zemljama ukoliko počnu da primenjuju novi zakon o ilegalnim imigrantima. Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su u sredu zakon po kome ilegalni imigranti mogu da budu pritvoreni do 18 meseci i da im bude zabranjen ulazak u EU do pet godina. Taj propis osudile su organizacije za ljudska prava. „Ne možemo prosto da stojimo skrštenih ruku”, rekao je Čavez prilikom susreta sa novoizabranim predsednikom Paragvaja. „Sa svakom zemljom koja bude primenjivala ove mere, pa, nećemo prekinuti diplomatske veze, ali ćemo, prosto, u najmanju ruku, prestati da joj prodajemo naftu”, rekao je predsednik Venecuele. (read more)

Eksperiment sproveden na brokerima u londonskom Sitiju pokazao je da oni koji na posao dođu s povišenim testosteronom imaju natprosečno dobre rezultate tog dana. Brokeri zarađuju više ako imaju visok testosteron verovatno zato što ih muški polni hormon čini borbenijima i odvažnijima, otkrili su britanski istraživači sa Univerziteta u Kembridžu. S druge strane, hormon stresa - kortizol navodi na oprez i kalkulisanje, otkrilo je isto istraživanje. „Nadprosečno visok testosteron bio je u 90 odsto slučajeva dobar pokazatelj uspeha u dnevnom trgovanju deonicama. S druge strane, oni koji su dane počinjali s sniženim testosteronom ili povišenim kortizolom poslovali su s većom dozom sumjičavosti”, kaže dr. Koats, koji je i sam bio trgovac deonicama na Vol stritu. Na hormonalne nivoe takođe su uticala sama dnevna zbivanja. Nivoi testosterona rasli su i tokom dana kao posledica dobitaka, ali i gubitaka, jer oba ishoda pojačavaju želju za natecanjem. (read more)

Nezadrživ rast cena benzina primorava sve veći broj Amerikanaca, koji žive na jugu Kalifornije i nekoliko drugih južnih federalnih država, da sve učestalije prelaze granicu susednog Meksika i rezervoare svojih vozila pune na tamošnjim benzinskim pumpama. Ruska agencija Itar Tas javlja, pozivajući se na američka glasila, da razlika u ceni beznina privlači brojne Amerikance, koji punjenjem rezervoara, na primer, pikapa „ford” u Meksiku uštede oko 54 dolara. Ušteda je još veća u slučaju vozila s dizel motorom. U San Dijegu galon dizela košta 5,04 dolara, a u mesksičkoj Tihuani ista količina dizel - goriva se može kupiti za samo 2,20 dolara. Analitičari zaključuju da su cene automobilskog goriva u Meksiku znatno niže nego u SAD, jer vlada te zemlje pokušava da inflatorne tokove kontroliše pomoću subvencija proizvođačima i prerađivačima nafte. Prava najezda na meksičke beznske stanice usledila je, kako prenose brojna američka glasila, usled višemesečnog „divljanja” cena automobilskog goriva u SAD. (read more)

Agencija za privatizaciju objavila je javni poziv za učešće na međunarodnom tenderu za prodaju 70 odsto kapitala „Jat tehnike”, a kao rok za dostavljanje obavezujućih ponuda naznačen je 26. septembra 2008. godine do 16.30 časova. Javni poziv objavljen je u ponedeljak u dnevnim listovima „Politika” i „Fajnenšel Tajms”, a kao preduslov za dostavljanje obavezujućih ponuda je da se ponuđač u proteklih pet godina bavio remontom vazduhoplova ili aviotransportom i da je u poslednjoj poslovnoj godini ostvario prihod od najmanje 100 miliona evra. Kao preduslov za podnošenje ponuda potrebno je da ponuđač uplati depozit ili licitacionu garanciju u iznosu od 500.000 evra, navedeno je u oglasu. (read more)

Američka „Siti banka” zainteresovana je za angažman na srpskom tržištu i to pre svega u oblasti telekomunikacija, kao privatizacioni savetnik „Telekoma Srbija”, izjavila je danas predstavnik te banke u Beogradu Ana Drašković. Ona je ukazala da bi Srbija mogla biti ključno tržište za region jugoistočne Evrope ukoliko zadrži pozitivan smer razvoja, bez usporavanja. Ocenjujući trenutni rizik ulaganja u Srbiju, zbog političke nestabilnosti, Draškovićeva je u intervjuu najnovijem broju „Ekonomist magazina” rekla da je generalno pravilo da svaka politička nestabilnost povećava rizik ulaganja što znači „veću cenu koju treba platiti”. „Mnogi investitori nisu spremni na to i onda ili čekaju povoljniju situaciju ili se sele drugde, gde misle da postoji veća stabilnost. Privatni kapital je vrlo racionalan”, primetila je Draškovićeva. (read more)

Vlasnici motornih vozila koja ulaze u Crnu Goru od ponoći će plaćati između deset i 150 evra eko-takse. Visina takse zavisiće od vrste i veličine vozila. Taksa je obavezna za sva preduzeća i građane koji na teritoriji Crne Gore koriste drumska motorna i njihova priključna vozila. Domaća preduzeća i građani tu naknadu će plaćati prilikom registracije vozila. Eko-taksa za automobile i druga vozila koja, pored sedišta vozača, imaju najviše još osam sedišta, iznosiće deset evra. Za vozila koja imaju sa preko osam sedišta i čija najveća dozvoljena masa ne prelazi pet tona predviđena je eko-taksa od 30 evra. Eko-taksu od 50 evra plaćaće vlasnici vozila sa više od osam sedišta i čija najveća dozvoljena masa prelazi pet tona. (read more)

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je da će tender za privatizaciju „Jat ervejza” biti raspisan oko 15. jula i naveo da će početna cena biti 150 miliona evra. On je novinarima rekao da će obaveze prema zaposlenima u „Jat ervejzu”, u iznosu od 28 miliona evra, biti isplaćene od sredstava koja se budu dobila od kupoprodajne cene. „Tender za ´Jat´ će trajati do septembra, do kad je predviđeno da se dostave obavezujuće ponude”, rekao je Dinkić. Na tenderu će biti ponuđeno 51 odsto kapitala „Jata”, sa mogućnošću da u pregovorima sa prvorangiranim na tenderu država proda do 75 odsto kapitala i to samo ukoliko je ponuđač iz EU, rekao je Dinkić. (read more)

Ministri za trgovinu i infrastrukturu Predrag Bubalo i Velimir Ilić zatražili su informacije o stanju i trošenju sredstava iz državnog budžeta i izrazili zabrinutost zbog načina na koji se troši novac iz državne kase. Bubalo je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da oni kao ministri i kao građani Srbije traže precizne podatake o tome kako je trošen svaki dinar iz budžeta. On je izrazio negodovanje zbog toga što je iz medija saznao da država do jeseni može imati problem zbog smanjenih priliva u budžetu, kao posledica smanjenih prihoda od privatizacije. „Nemamo informacije da li je budžet dobro isplaniran, da li su manji prihodi nego što je bilo planirano ili je problem što se budžet suviše oslanjao na prihode od privatizacije ili privatizacija nije bila dobro isplanirana”, rekao je Bubalo. On je ukazao i da budžetski manjak nije mogao nastati zbog povećanih troškova za Kosovo i Metohiju, jer su svi troškovi vezani za Kosovo isplanirani u redovnom budžetu i dodao da se sve što bi bilo preko tog plana moglo rešiti rebalansom budžeta, posle formiranja nove vlade. (read more)

„Neće više biti jeftine hrane, ni kod nas ni u svetu”, rekao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović. „Cene skaču zbog toga što se 50 godina nismo domaćinski odnosili u pogledu stočarstva, a stočarstvo je jedna od najvažnijih delatnosti u poljoprivredi, ali koja zahteva veliki period adaptacije kada dođe do loših godina, a mi smo ih imali, nažalost, dosta”, kaže Golubović za B92. „Trenutna loša situacija u oblasti stočarstva u našoj zemlji, kao i porast cena mesa, posledice su dugog perioda adaptacije koji ova grana poljoprivrede zahteva, ali i kretanja svetskog tržišta”, kaže Golubović. On dodaje da kada uspemo, pre svega, da otvorimo izvoz za sve naše proizvode od mesa, „tada će sigurno sve ove turbulencije koje nastaju na tržištu biti daleko blaže i stočarstvo će imati bolji tretman”. (read more)

Objavljivanje liste najskuplje plaćenih vrhunskih menadžera koji kontrolišu finansijski i industrijski potencijal najuticajnije zemlje u Evropskoj uniji u Nemačkoj je odjeknulo s nevericom: godišnja plata i dodatna primanja 30 najskuplje plaćenih nemačkih finansijskih vođa daleko nadmašuju čak i zvaničnu platu američkog predsednika Džordža Buša! Najplaćeniji nemački vrhunski menadžer je Jozef Akerman, predsednik upravnog odbora Dojče banke, vodeće finansijske institucije u zemlji. Kako je prenela beogradska „Politika”, poverljive podatke objavila je agencija Tovers Perin, specijalizovana za savetovanja u menadžmentu. Po njoj, Akerman ima godišnju platu od ukupno 14,335.783 evra i sastavljena je od nekoliko stavki. Akermanova godišnja plata je 33 puta viša od zvanične plate američkog predsednika Džordža Buša. Uz osnovnu godišnju platu od 400.000 dolara, Buš prima još četiri dodatka, ukupno – 569.000 dolara. (read more)

Ministar finansija Mirko Cvetković izjavio da Srbija na jesen može imati problem oko otplate spoljnog duga, ako se ne pojača dotok stranih investicija. Ako bi Srbija prestala da redovno otplaćuje spoljni dug, bila bi izopštena sa međunarodnog finansijskog tržišta i to bi bila katastrofa, upozorio je Cvetković, kao i da problemi mogu da nastanu ako se smanji interesovanje stranih investitora jer tada ne bismo mogli da finansiramo ni sadašnji nivo potrošnje. „Ukoliko se održi proevropski kurs zemlje, neće nastati veći problemi”, naveo je Cvetković u intervjuu najnovijem broju „Ekonomist magazina”, kao i da veći problemi, kad je makroekonomska stabilnost u pitanju, mogu da nastanu ako Srbija ne bude atraktivna za ulaganje i ako se smanji interesovanje stranih investitora. (read more)

Smanjena potražnja za velikim putničkim automobilina u SAD rezultirala je padom majske prodaje za 10,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pri čemu su proizvođači iz Azije po prvi put prestigli američke, dok je klasičan putnički automobil postao popularniji od sportsko-terenskih vozila. Prema podacima agencije „Autodata”, prodaja automobila „Dženeral Motorsa” je u maju opala za 27 odsto, uz smanjenje udela na tržištu na 19,2 odsto (sa nekadašnjih 50 procenata). „Ford” je u proteklom mesecu smanjio prodaju za 16 odsto, „Krajsler” za 25 procenata, a „Tojota” za svega 4,3 procenta. U isto vreme „Honda” je uvećala prodaju svojih vozila za 16 odsto, čime je ostvarila rekordnu mesečnu prodaju na američkom tržištu. (read more)

Građani Srbije od 1. juna će u inostranstvo moći da iznesu po 10.000 evra, odnosno dvostruko više novca nego do sada, najavila je Narodna banka Srbije. Kako se navodi, nerezidenti će isti iznos moći da unesu u Srbiju bez obaveze prijavljivanja carini. Narodna banka Srbije je povećanjem limita na 10.000 evra uskladila svoje propise sa Predlogom zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, u kojem je predviđen isti iznos koji pojedinci mogu slobodno prenositi u inostranstvo, odnosno iz inostranstva. (Beta)

Uobičajene avionske karte - štampane na papiru - definitivno će prestati da važe 1. juna, što je krajnji datum koji je Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj (IATA) utvrdila za njihovu zamenu elektronskim kartama. Članice IATA - 240 kompanija - moraće da posle tog datuma pređu isključivo na elektronske avionske karte. Vazdušne kompanije ocenjuju da su putnici na dobitku: ne moraju više da strahuju da će izgubiti kartu, lakše mogu da menjaju datume leta i rutu putovanja i izbegavaju čekanje zahvaljujući mogućnosti da se sami „čekiraju”. Elektronska karta predstavlja potvrdu kupovine mesta u avionu, obično obavljene preko interneta ili telefonom. Kada je rezervacija napravljena, elektronska karta postoji samo u digitalnoj formi u kompjuteru vazduhoplovne kompanije, a putnik može dobiti odštampanu potvrdu koja sadrži podatke o broju rezervacije i broju same elektronske karte. (read more)

Srčani udar je najčešći uzročnik karošija - smrti zbog prekomernog rada, koja veoma često pogađa predane japanske radnike. Karoši je plašio japanske radnike tokom ekonomskog buma krajem 80-ih i početkom 90-ih, da bi sada ponovo počeo da uzima svoj danak. Prema izveštaju Ministarstva rada, za poslednjih 12 meseci je prijavljeno 142 slučaja karošija, dok je broj samoubistava dostigao rekordnu cifru od 81 slučaja - dvostruko više nego 2003. godine. I broj obolelih od depresije, izazvane prekomernim, iscrpljujućim radom, dostigao je rekordnih 268 slučajeva - za 30,7 odsto više nego prethodne godine. Menadžer Jusuke Akabane je počeo da strepi za svoj život nakon što su, jedan za drugim, na poslu kolabirala četvorica njegovih kolega, svi u 40-im godinama života. Oni su imali preko 300 sati prekovremenog rada mesečno kao menadžeri u prodavnicama. Akabane, koji je agenicji DPA izjavio da se razboleo zbog preteranog rada, uspeo je da izbegne smrt i upozori svoje kolege na potencijalne opasnosti od „karošija” u trenutku kada japanska industrija ponovo doživljava ekspanziju. (read more)

Broj siromašnih u Srbiji prošle godine bio je duplo manji nego 2002. godine, ali još oko 490.000 ljudi živi ispod granice siromaštva, s mesečnim primanjima 8.883 dinara, rekao je u sredu direktor Zavoda za statistiku Dragan Vukmirović. Na promociji Studije o životnom standardu - Srbija 2002-2007. godine, koja je rađena u organizaciji Republičkog zavoda za statistiku i Svetske banke, on je kazao da je procenat siromaštva sa 14 odsto u 2002. godini smanjen na 6,6 odsto u 2007. godini, što čini oko pola miliona stanovnika Srbije. On je kazao da je posebno romsko stanovništvo u nepovoljnom ekonomskom i socijalnom položaju, kao i osobe sa invaliditetom, i naveo da je skoro polovina Roma u zemlji siromašna - (49,2) odsto. (read more)

Vrednost nekretnina u prestonici vrtoglavo raste, pa tako oni koji su stan kupili pre godinu dana već mogu da ostvare duplu zaradu ako odluče da prodaju. Za jedan kvadrat stambenog prostora u pojedinim, pre svega, centralnim delovima grada danas je potrebno izdvojiti čak 4.000 evra, dok se manji luksuz plaća oko 2.000 po kvadratu. Situacija nije mnogo bolja ni na periferiji Beograda jer kvadrat za ispod 1.000 evra više ne može da se pronađe. Cene nekretnina s druge strane neuporedivo sporije rastu ili čak miruju u manjim gradovima u unutrašnjosti Srbije, dok svi veći gradovi prate trend prestonice. (read more)

Poskupljenje naftnih derivata biće najverovatnije odloženo, do utorka, 27. maja, do kada bi Ministarstvo finansija trebalo da razmotri mogućnost smanjenja akciza i uticaj na prihode budžeta, kao i uticaj rasta cena goriva na inflaciju, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija. Ministarstvo finansija će iskoristiti zakonski rok od sedam dana da razmotri zahtev Ministarstva energetike za poskupljenjem goriva i u petak i ponedeljak, 23. i 26. maja će sagledati sve efekte smanjenja akciza na derivate, da bi amortizoivala inflatorni udar, a da istovremeno ne smanji prihode od akciza u budžet Srbije. Akcize na naftne derivate su jedan od osnovnih prihoda u budžetu koji se koriste za izgradnju i održavanje putne mreže u Srbiji. (read more)

Turiste koji su uplatili letovanja na koja treba da putuju avionom, biće neprijatno iznenađeni pre nego što uđu u letelice, pišu „Novosti”. Naime, Aerodrom „Nikola Tesla” obavestio je sve turističke agencije da od 14. jula aerodromska taksa poskupljuje za 4,5 evra, sa dosadašnjih 16,5 na 21. Poskupljenje od 4,5 evra znači da će četvoročlana porodica dodatno platiti 18 evra. Najviše turista putuje u julu i avgustu. Avioni „Jata” u špicu nedeljno imaju po 50 čarter-letova. Ukoliko se uzme u obzir da u njima ima 66, 126 odnosno 144 mesta, to znači da će 400.000 turista samo na čarter-letovima dodatnom taksom aerodromu dati dva milion evra. Ovoj cifri tek treba dodati još 200.000 putnika na redovnim linijama (što je još milion evra). (read more)

Gorivo u Srbiji trebalo bi od petka u ponoć da poskupi u proseku za 6,1 dinar u zavisnosti od vrste derivata. Kako saznaje „Blic”, litar bezolovnog benzina koji je do sada koštao 101,49 dinara, od subote će iznositi čak 107,5 dinara, dok će litar dizela umesto dosadašnjih 86,90 koštati 93,60 dinara. Ova procena se odnosi na sadašnje kretanje kursa dolara i nafte na svetskim berzama. Cene nafte u Srbiji na svake dve nedelje usklađuju se u zavisnosti od kretanja cena sirove nafte na svetskom tržištu i kursom dolara. Komentarišući najave drastičnog skoka cena derivata Aleksandar Mileusnić, generalni direktor kompanije „Petrobart Avia”, kaže da je sada već izvesno da će doći do znatnog skoka cena. (read more)

Cena sirove nafte postavila je sinoć, na robnoj berzi u Njujorku, novi rekord svih vremena od 127,82 dolara za barel, usled straha od nestašice te važne sirovine na svetskom tržištu. Kako su prenele agencije, zaključna cena nafte za isporuke u junu na njujorškoj berzi bila je za 2,17 dolara viša nego prethodnog dana, dostigavši 126,29 dolara za barel, pošto se u jednom trenutku približila psihološkoj granici od 128 dolara. Trgovci su povećali kupovinu uvereni da će potražnja za dizelom i drugim derivatima u Kini porasti zbog privremenog prestanka proizvodnje priridnog gasa usled razornog zemljotresa koji je tu zemlju zahvatio početkom sedmice. Povećana prodaja bila je delom i posledica depresijacije dolara u odnosu na evro, ali i očekivanja da potražnja za energentskim izvorima u SAD neće dalje padati, jer se situacija u tamošnjoj privredi neće dalje pogoršavati, naveli su analitičari na koje se poziva agencija Kjodo. (read more)

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da je Vlada Srbije usvojila Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za narednu godinu, sa projekcijama za 2010. i 2011. Đelić je na konferenciji za novinare posle sednice vlade održane u četvrtak, rekao da se tim memorandumom strateški određuju pravci razvoja naše zemlje. Memorandumom se definiše makroekonomska stabilnost, niska inflacija, održavanje kursa dinara, dalje ubrzanje privrednog rasta i najveći investicioni ciklus u istoriji Srbije, rekao je Đelić. On je naveo da je namera da se stopa inflacije, sa prošlogodišnjih 10,1 odsto, smanji na četiri odsto 2011. godine čime bi Srbija, i u tom domenu, bila na nivou članica EU. (read more)

Sirova nafta, koja je sinoć postigla novu rekordnu vrednost od gotovo 127 dolara za barel, usled zabrinutosti da američke rafinerije neće moći da pokriju tražnju dizela i lož ulja, danas je nešto pojeftinila, na 125,93 dolara. Cena američke lake nafte za terminsku isporuku u junu na Njujorškoj robnoj berzi je u jednom momentu tokom jučerašnjeg trgovanja postigla rekordnu cenu od 126,98 dolara za barel, da bi danas ipak pala, a cena evropske „brent” nafte na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu je istovremeno porasla za 19 centi, na 124,29 dolara za barel, prenela je agencija Blumberg. Prema proceni Međunarodne agencije za energetiku, snabdevanje dizelom i lož uljem u razvijenim zemljama je u martu palo 6,7 odsto u odnosu na isti mesec lani, na 477,6 miliona barela. „To je dovelo do poskupljenja tih goriva, ali i do rasta cene sirove nafte”, izjavio je analitičar firme „Komoditi vorants” Rouan Menzis. Nafta je dodatno poskupela pošto je predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad izjavio državnoj novinskoj agenciji Fars da Iran razmatra promene u proizvodnji nafte. Neimenovani iranski zvaničnik je nedavno najavio da bi Iran od sledećeg meseca mogao da smanji proizvodnju za 400.000 do milion barela na dan. (Tanjug)