Serbian Cafe

Новицки: Београдски аплауз најдражи у животу

Ас Далас Маверикса Дирк Новицки објавио је недавно аутобиографију, у којој је открио да је најдражи тренутак у каријери доживео у Београду! Седмоструки учесник Ол-стар утакмице и најкориснији играч НБА лиге 2007. године, написао је да му је најлепши тренутак у каријери аплауз који је добио од београдске публике у финалу Еуробаскета 2005.

„Тренер Дирк Бауерман извукао ме из игре пре краја финалне утакмице против Грка, против којих нисмо могли више. Одједном је 18.000 људи у дворани устало и почело да аплаудира. Те овације су ме обориле с ногу. Мислим да ми нису аплаудирали за игру у финалу, јер нисам имао свој дан. Вероватно су осећали поштовање према игри целе екипе и мојој борби за национални тим. Тај аплауз је најлепши тренутак у мојој каријери и разлог зашто и даље играм за репрезентацију”, написао је Новицки, преноси хрватски портал Index.

Немац још није одлучио до када ће носити дрес националног тима, али је наговестио да би врло брзо могао да се опрости од репрезентације.

„Нећу да кажем да моја репрезентативна каријера после Пекинга (уколико га изборимо!) престаје. Али, не могу да замислим себе на ЕП у Пољској 2009. Тамо сигурно нећу бити. Касније можда помогнем још који пут. Не могу више да дајем као некада”, додао је Новицки.

Један од најуспешнијих европских кошаркаша свих времена у НБА, навео је да му се одласком у Далас Мавериксе остварио сан. Ипак, на самом почетку му је било тешко и није био поштеђен стандардних „дужности новајлија”, попут доношења кафе и торби старијим играчима.

„Није да су ме старији играчи у Даласу лоше примили, напротив, али ипак сам морао да им носим кафу у хотелске собе, носио сам њихов приватни пртљаг и оне безбројне торбе пуне кошаркашке опреме. То је судбина свих новајлија. Док су се други већ угодно сместили у топлом аутобусу који би нас возио од аеродрома до хотела, ја бих по хладноћи убацивао пртљаг. Али све што су тражили да урадим, ја сам урадио”, открио је Новицки у својој аутобиографији.

Ипак његов рад се касније исплатио и временом је постао незамењиви играч Даласа.

„Када је екипа остала без шанси за пласман у плеј-оф, ми без минутаже добили смо више шанси у последњих 10-15 утакмица. Први пут сам почео игру у петорци и у Финиксу дао 29 кошева. Тада сам схватио да имам перспективу за НБА”.

Тридесетогодишњи Немац је током каријере имао прилику да игра и против једне од највећих кошаркашких легенди - Мајкла Џордана.

„То је био најимпресивнији тренутак мојих почетака у НБА. Мислио сам да никад нећу играти против највећег, јер се повукао таман пре него што сам дошао. Али, тада се опет активирао заигравши за Вашингтон након две године паузе. Физички је пао, није могао да доминира као некад. Али, за човека од 38 година био је и даље сензационално добар. Играо је другачије, паметније. Његова харизма се тада могла и опипати”.

Новицки је свестан да и њега стижу године, али још увек не зна када ће рећи збогом кошарци.

„Свестан сам да сам годинама бављења кошарком исцрпео своје тело. Сваке године по стотинак утакмица у НБА, редовне припреме и наступи за репрезентацију, па онда припреме с Холгером (Гешвинднером), чији су тренинзи напорнији од било које утакмице... То је мамутски програм који више нећу моћи да подносем. Мом телу је потребан све већи одмор”, закључио је Новицки. (Мондо)