Serbian Cafe

НБА: „Ситница” у којој Џордан није најбољи

nebojsa - 17. јун 2008. у 10.46

Постоји категорија, макар она била посматрана оком статистике, у којој Мајкл Џордан није најбољи свих времена. То је НБА индекс успешности у финалним серијама плеј-офа. „Летећи Мајкл” није први на листи, али га зато има четири пута међу првих десет, од када Американци рачунају ПЕР (player efficiency rating), односно по нашем - индекс успешности. Ипак, ESPN није се водио само статистиком, већ је у креирање „Топ 50” листе убацио и фактор субјективности својих кошаркашких аналитичара. У овом миксу, најдоминантнији наступ у финалу, од 1977. године, забележио је Двејн Вејд, који је на готово невероватан начин водио Мајами до прве и једине титуле првака 2006. године.

Четврти пик са Драфта 2003, биран иза Џејмса, Миличића и Ентонија, бележио је невероватних 34,7 поена по мечу, 7,8 скокова, 3,8 асистенција, уз проценат шута из игре од 46,8 одсто. Све то произвело је ПЕР од 33,8, што је највећи индекс успешности на листи 50 најбољих.

Мајами је пре две године победио Далас 4:2 у финалној серији, а главни актери били су Вејд и О`Нил. Ко се не сећа, Данас је водио са 2:0!

А, онда се играла трећа утакмица и Далас је водио са 13 поена разлике у последњој четвртини. Право ниоткуд појавио се Вејд, који је постигао 12 поена у последњих шест и по минута и одвео меч у продужетак. Све до краја те серије била је игра мачке и миша, Мајами је добио четири меча заредом.

Занимљиво, Мајами је са повређеним Вејдом и трејдованим О`Нилом био најгори тим лиге.

На другом месту је Мајкл Џордан, а биће га још у овом тексту. У свом последњем походу на титулу, шесту са Чикаго Булсима 1998. године, вероватно најбољи кошаркаш свих времена.

Зашто баш ова година, када је свако Џорданово финале било прича за себе? Јута Џез је у тој серији имала предност домаћег терена, тако да су Булсима биле потребне победе у Солт Лејк Ситију.

Играло се, као и данас, по систему 2-3-2. Џордан је донео победу Чикагу у другом мечу (93:88), када је постигао 37 поена.

У три меча у „Јунајтед Центру” у Чикагу, Карл Мелоун и Џон Стоктон украли су једну победу, тако да се серија вратила у Солт Лејк Сити, при вођству Чикага од 3:2.

У мечу Број 6, Џордан је имао повређеног Скотија Пипена и прилику да покаже због чега се до данас није појавио бољи од њега: постигао је 45 поена, укључујући одлучујућу украдену лопту Карл Мелоуну и кош у последњем нападу (када је залудео Расела).

Иако је то меч, који је обележио комплетну серију, „Ем-Џеј” је био невероватан током целе серије: 33,5 поена, 4,0 скока 2,3 асистенције за индекс 30,8.

Чувена „Грип утакмица”

Треће место припада Тиму Данкану, крилном центру Сан Антонија, али не наступима у прошлогодишњем финалу, у којем је почишћен Кливленд, већ у финалној серији 2003. године, када је почишћен Њу Џерси.

Данкан је у једној од најнезанимљивијих серија икада био највећи кривац за то: 24,2 поена, 17 скокова, 5,3 асистенција, 5,3 блокада по мечу, за индекс 32,0 што је друго најбоље остварење од када је овај начин рачунања статистике уведен.

Још један податак говори у прилог крилног центра Спарса. У одлучујућој утакмици, његов директан ривал у тиму Нетса, Кењон Мартин шутирао је из игре 3/23!

Четврто место и опет Мајкл Џордан, година 1997. А, све због Грип утакмице.

Било је 2:2 када су Булси стигли на пети меч у Солт Лејк. Џордан је имао температуру 39 и било је питање да ли ће уопште играти. Наравно, играо је - и то како.

Док се борио да потпуно не дехидрира, Џордан је предводио свој тим у једном од највећих „кам-бекова” у историји финала. Постигао је 38 поена, укључујући победнички шут за два, за коначних 90:88.

После тога, није имао снаге да се радује.

Конкретно, Џордан је својим шутевима пресудио први и пети меч серије, а у шестом, одлучујућем, чекао је да буде удвојен у последњем нападу, када је пронашао Стива Кера.

Овај је погодио и Чикаго је освојио титулу. Џордан је бележио просечно 32,3 поена, седам скокова и шест асистенција, за ПЕР 29,5.

Олајџувон vs Јуинг

Пето место припада Хакиму Олајџовану, бољем у судару титана финалне серије 1994. године. Хјустон је играо против Њујорка, а Олајџувон против Јуинга.

Хјустон је победио са 4:3, а Олајџовун је изблокирао Џона Старкса у шестој утакмици када је спасио свој тим пораза, а потом у седмој одлучујућој, када је био удвојен, пронашао је Вернона Максвела, који је погодио тројку за победу и титулу.

Олајџовун је бележио просечно 26,9 поена, 9,1 скок, 3,9 блокада и 3,6 асистенција, за ПЕР 27,1.

Тај податак добија на снази јер је Олајџувон седам пута играо против Патрика Јуинга и седам пута био бољи у свим сегментима.

Шесто место припада Меџику Џонсону (Л. А. Лејкерс 1987), седмо Мајклу Џордану (Чикаго, 1991), осмо и девето Шакилу О Нилу (Лејкерс, 2000, 2002), а десето опет Џордану (Чикаго, 1992).

Када су у питању најгори наступи великих звезда у финалним серијама, у „Топ 10” своје место нашли су Коби Брајант (пораз од Детроита 4:1 у финалу 2004, ПЕР 14,2) и Леброн Џејмс (пораз од Сан Антонија 4:0 у финалу 2007, ПЕР 14,3). (Мондо)