Serbian Cafe

Ђукић: Ајмо Ђорићу, ајмо Караџићу...

nebojsa - 21. август 2008. у 09.38

Мирослав Ђукић опростио се у четвртак, 21. августа, од српског фудбала, симболично, конференцијом у београдском Хотелу „Балкан”. С обзиром на то како и када је смењен, изношење прљавог веша сасвим је било очекивано.

Али, ни у томе, Ђука није прелазио границу, чак је у неколико наврата насмејао бројне новинаре.

Ко не зна, Мирослав Ђукић није више селектор А и олимпијске репрезентације Србије, замениће га Радомир Антић. Уговор са ФСС, Ђукић је потписао у јануару ове године и за непуних осам месеци, колико је радио са репрезентативцима, забележио је скор 1-5-5.

На питање „да ли је смењен због тога што је Стручни одбор ФСС проценио да резултати у претходном периоду нису били задовољавајући или због личног сукоба са председником Савеза Томиславом Караџићем”, Ђукић је одговорио:

„Ја сам и Партизан напустио због Томислава Караџића. После три ремија, видео сам да је сарадња са тим човеком немогућа. За мене је била велика трагедија када сам видео да ће доћи на чело ФСС, али сам морао да наставим да радим свој посао. Ипак, знао сам тада, а тако је и било, да неће бити организације, већ ће се све сводити на чисту импровизацију, јер он само тако може да функционише. Он никада неће стати иза вас када дође и до најмањег потреса”, рекао је Ђукић, чији је вишемесечни сукоб са Караџићем експлодирао у Пекингу, у тренутку када је први човек српског фудбала тражио од селектора да врати Љубомира Фејсу у Партизан, већ после прве утакмице и ремија са Аустралијом (1:1).

„И, како ја после да кажем играчима да изгину за грб државе на терену, када им одозго, директно од председника стиже информација да је клуб пречи од репрезентације?!”, пита Ђукић.

Смењени селектор, који није доживео да води сениорску репрезентацију ни на једној званичној такмичарској утакмици, објаснио је и због чега је Караџић тражио повратак Фејсе у Београд.

„У српском фудбалу свако свакоме дугује нешто, то су репови које наши челници вуку из прошлости. Све се догађа по ћошковима... Да би госн Караџић постао председник ФСС, потребно је да Зечевић ту и тамо излобира понеки глас. И то тако функционише. Наравно, то доводи председника у ситуацију да после свима дугује и шта човек да ради када га позову и траже да им врати услугу? Онда тражите ”рупе„. Тако то функционише, вечито се траже ”рупе„ у законима, прописима...”

„Караџић стално тражи рупе”

Ђукић је навео и пример.

„У томе је разлика између Караџића и мене, што ја поштујем закон, а он тражи рупе. По питању исплате мог уговора, рекао је ”тражићемо рупе у уговору„. О томе вам причам, то је његов систем рада. Исто је било и са позивањем фудбалера. Мени закон, односно прописи ФСС дају могућност да позовем сваког фудбалера којег желим и ја сам ту могућност искористио. Он је касније тражио рупе, како би послао Фејсу кући”.

Када је реч о Фејси, прича иде овако:

„Вече после утакмице са Аустралијом, имали смо састанак на којем су били још Зоран Лаковић и Душан Савић. И они су рекли Караџићу да није добро то што ради. Свако је остао при своме, а ја сам морао да извршим његово наређење, јер је изнад мене у хијерархији. Позвао сам играче и саопштио им то. Они су остали на састанку и, после само пет минута, дошли су и рекли ми да многи, Рајковић, Тошић, Коларов, Качар свакодневно трпе притисак од својих клубова, који траже да се врате из Пекинга. Рекли су ми да, када би се Фејса вратио у Партизан, они више не би имали аргумент којим би се супротставили клубовима. То би довело до потпуног расула. Донели смо одлуку да сви останемо заједно и да завршимо турнир, да се не обрукамо и одбранимо част”, препричао је Ђукић.

„Игре смо завршили, сачували интегритет, а резултат није дошао, јер за то нису постојали услови”.

То је Ђукић рекао и пред Стручним одбором ФСС, на којем му је изгласано неповерење. Како је изгледао тај састанак?

„Писмени извештај нисам им написао, јер сам знао да нису одгледали ниједну нашу утакмицу, да нису дошли ни на тренинг, да виде како радимо. Зашто би им било шта писао и губио време? Намерно сам им рекао: ”Господо, питајте ме шта желите?„, како бих им доказао да немају појма шта смо и како радили. Шта сад, ја им напишем да смо играли у формацији 4-3-3, а онда ме Чабриновић пита: ”А, што ниси играо 4-4-2?„ Хтео сам да испадну смешни... Нисам добио ни једно једино питање о струци! Све се сводило на питања госн Симића, типа ”Зашто помоћни тренер Јанковић има три посла?„, на шта сам му ја одговорио да пита Томислава Караџића зашто и он има ”сто„ функција”.

„Господо, заштитите Антића”

Ђукић је додао да став „струке” није био пресудан за његову смену, јер је Караџић у медијима дан пре тога већ изјавио да ће Радомир Антић бити нови селектор.

„Не ваља Клементе, не ваља Ђукић, сада неће ваљати ни Радомир Антић. Не знам како ће се тај човек снаћи за тако кратко време до почетка квалификација? Волео бих да Караџић сада каже да ли је спреман да преузме одговорност, јер се то не може очекивати од човека којег су поставили неколико дана пред почетак такмичења. Чекам да видим да ли ће вечити потпредседник преузети одговорност једном у животу. Нека се и они мало потроше... ´Ајмо Ђорићу, ´ајмо Караџићу, никад нисте плаћали цехове, већ само гурали друге у први план”, позвао је Ђукић руководство да „бар једном стану иза селектора и репрезентације”.

„Желим Караџићу сав успех света, јер је то уједно и успех српског фудбала. А, ја сам прошлост српског фудбала”, поручио је Ђукић да више овде неће радити.

„Па, ми у Србији извучемо другог одоздо (случај Банат) и онда тражимо рупе како то да објаснимо људима зашто Банат, а не Смедерево. Седнемо нас тројица и смислимо да ”град не стоји иза Смедерева„. Волео бих да видим ту студију, у којој је неко проценио да град не стоји иза клуба. То су, људи, озбиљне ствари, ко ће играти у првој, а ко у другој лиги. И то је наша јавност прогутала. Овде у Србији, неко је од ока проценио да град не стоји иза клуба, то је страшно”.

„Нема шансе да неко млад успе овде”, подвукао је Ђукић, који је поручио да је имао сјајну сарадњу са играчима.

„Они су једина светла тачка српског фудбала. Немам потребе да им се удварам, али трагедија је да они буду у другом плану. Одем у Ниш и схватим да људи тамо не знају играче Партизана и Црвене звезде, али зато сви знају за Толета и Џомбу”.

„Играчи (ни)су сјајни”

Новинари се и нису баш сложили да су играчи толико сјајни.

„Не могу ништа да им замерим. Они су против Аргентине и Обале Слоноваче дали 200 одсто могућности. Једино где сам им замерио је у пријатељској утакмици у Украјини. То је најгори меч био. Хтео сам да их задавим. У свим осталим мечевима дали су све од себе. Нисмо више СФРЈ, морамо да будемо свесни да још није реално да победимо Немачку, али томе морамо да тежимо. Господин Степановић је наш најбољи тренер, али он је једва остао у лиги са Чукаричким. Зашто? Зато што је то реалност Чукаричког”, проценио је Ђукић.

Када му је повучена паралела између неуспеха српске репрезентације и константних успеха Хрватске, која има дупло мање становника од Србије и лошију лигу, Ђукић је опет имао одговор.

„Али, они имају континуитет. Билић доживи неуспех са младом репрезентацијом и то против Србије! Овде би га одмах протерали, а они су му дали шансу да води А репрезентацију, јер су препознали његов потенцијал и то им се вратило. Која екипа у Србији је завршила лигу са једним тренером? Не постоји систем, већ само импровизација!”

„Па, мене су смењивали већ после прве пријатељске утакмице са Македонијом”.

Да ли је Ђукић у праву, показаће само евентуални (не)успех његовог наследника. (Мондо)