Према његовим речима, село је тада обавијао изузетно густ дим, јер су „гореле куће, штале и шума”.

Сведок је потврдио да је, на основу виђеног, стекао утисак да је „постојало неслужбено одобрење да се узме ратни плен са подручја која би ХВ ослободила”. Прецизирао је да је то трајало три дана, док се међународна заједница није заинтересовала за почињена недела и да су потом појачани напори да се пљачка и паљење заустави.

Гојановић је напоменуо и да су размере пљачке и паљевине биле такве „да је то морао приметити свако ко је био на терену”. Командант шибеничке бригаде Данијел Котлар викао је на војнике да не пале и не пљачкају, али званичног наређења да се то не чини, уочи и током операције није било, казао је сведок.

У Доњем Србу, по његовим речима, неколико хрватских војника покушало је да силује једну мештанку коју су затекли у кући, али их је он спречио.

Гојановић, који је председник једног од удружења хрватских ратних ветерана, изјавио је и да је после рата дошао до докумената који потврдјују да је Веће за одбрану и националну сигурност (ВОНС) – у којем су били, између осталих, хрватски премијер и председник Сабора - заташкавало злочин над српским цивилима у селу Вариводе.

Он је тврдио да је ВОНС демобилисао починиоце злочина како би касније представио да они нису били припадници ХВ.

Сведок је потврдио да је 2003. године у писму тадашњој главној хашкој тужитељки Карли Дел Понте стога тражио да се покрене поступак против званичника владе Хрватске, а да се оптужнице против свих хрватских војника - укључујући Готовину, Чермака и Маркача - повуку.

Током унакрсног испитивања, Готовинин бранилац Лука Мишетић доказивао је да Гојановић није током Олује био на местима на којима је тврдио, али је сведок остао при свом исказу.

Суђење ће бити настављено у понедељак. (Бета)