Прича говори о две жабе које су у групи жаба пролазиле кроз мрачну суму. У једном тренутку упадосе у дубоку јаму. Друге е жабе су се окупиле око њих и чим су виделе колико је јама дубока и како је тешко из ње изаћи, почеле су да довикују да су у безизлазној ситуацији и да им нема спаса. Али ове две жабе су ипак и даље покушавале да искоче из јаме. Време је тако пролазило. Жабе око јаме су довикивале онима у јами да је узалудно што се и даље труде а ове у јами су се и даље трудиле..

Али, након извесног времена једна од жаба у јами је одустала… престала је да се бори и – угинула. Друга је наставила да скаче да би се спасла. И у једном мало јачем одскоку, упсела је да искочи из јаме.

Тада су се жабе окупиле око ње и упитале је да ли је она чула њихово дозивање а нарочито поруке?

„Не, нисам ништа чула… ја сам глува”„ – одговорила им је жабица и објаснила да је она све време мислила да је оне бодре и то јој је дало снагу да издржи.

Слатка прича, зар не. И, као што сте већ и сами закључили, ова прича има две поуке:

1. Насе речи имају снагу или моћ живота и смрти. Једна реч подршке некоме ко је у невољи може бити довољна да му помогне да се извуче из невоље и да преживи.

2) Једна негативна реч неком ко је у невољи може бити пресудна и довољна да га упропасти.

Зато морамо бити веома опрезни. Увек треба говорити са позиција добрих страна живота онима које сусрећемо. Моћ речи је скоро невероватна и тешко схватљива. Које и какве последице може да има једна реч подрске? Не треба посебног талента; било ко може говорити о бесмислености и узалудности улагања напора када смо у тешкој ситуацији. Мање је оних , али они су много вреднији и драгоценији, који су спремни да уложе труда и времена да некоме пруже моралну подршку и речи бодрења.

Зато увек будите као ови други , будите драгоцени другима.

”