У ери високе технологије, много више од скупштинске говорнице, путем медија, писаних и електронских, до нас редовно стижу вести о враџбинама. Не мислим наравно о дејству магнета, астрологији, подземним водама и сл. јер човек је део природе , већ о постојању некакве абракадабра магије и врачарама које има свако насељено место.

Треба имати на уму да су пресија, изолација , неписменост и криза идентитета довели до тога да шизофренија у свим својим облицима доживи ренесансу и да као резултат тог процвата имамо убиства , масовна убиства и најгоре свирепости. Треба такође имати на уму да се овде ради о болесницима, да за те болести постоје специјалисти и да ти специјалисти нису врачаре већ лекари. Ако је неком ко има привилегију да говори пред камерама, пенис достигао пуну ерекцију након сеансе код неке од врачара то значи да јој је слепо веровао (а можда је имала и добре сике) , као и да је могао слепо да верује себи па да дође до истог резултата. Никако не значи да има права да и онако дезоријентисаним људима говори о постојању нечега моћног што може помоћи у испуњавању жеља инстант бућкуришима или лажима о томе да нас нека комшика плаве косе саплиће на сваком кораку, ручак је загорео због неког „злопоглеђе” или нам гласови које чујемо у својој глави, „напраћа” рођака која је љубоморна.

Није дакле хумано а требало би бити и кажњиво и јесте кажњиво али се по систему „само вас гледам и дозвољавам вам да зарадите још који милион динара” , ништа не предузима. Нешто пријатније спољашности, разне даме гостују по телевизијама, очајници чекају на вези и по двадесет минута (један минут, четрдесетак динара).За оне који се плаше великог телефонског рачуна, по селима , нешто мање сналажљиве даме ординирају у четири ока са мало више патетике у говору и послужењем кафе. Сумрак човечанства.

Када би човек био свестан моћи енергије коју поседује знао би да је сва магија у њему самом. Комерцијализација свега и свачега па и најчистијих осећања, довела је до тога да човек у једном таквом свету, све чега је самог себе лишио, купи , отме , унакази…Уз здушну подршку државног апарата, наравно. Несигуран и лабилан гласач је најбољи гласач. Психозе и неурозе остају проблем ближњих који се стиде , плаше или су једноставно немоћни да оболелог одведу психологу или социологу. Као продубљивање самог проблема и то на дуже стазе, стоји чињеница да се код детета од најранијег детињства ствара аверзија према психологу, ком обично иде на разговор након несташлука, при чему сам одлазак представља неку врсту казне јер се њему и одлази по казни. Са једним школским психологом на , у просеку , четристо детета , другачије и не може бити.

Написала Вирго