Све брокерске тајне

Дејан Крстић, дописник Банкара из Америке

На једном од америчких интернет-форума недавно се појавио следећи коментар: „Захваљујем редакцијама магазина ”Форбес„ и ”Фортуне„ што предано и прецизно објављују спискове најбогатијих људи на свету. Сада бар знам одакле да почнем.” У потпису - серијски убица, потом следи ПС: Можда прескочим Била Гејтса... он ми је ипак омогућио да користим Интернет.

Подаци о богатству водећих светских бизнисмена, некада су изазивали велико интересовање јавности. Економским стручњацима, брокерима и аналитичарима помагали су да предвиде финансијске трендове у наредној години. У исто време, десетоцифрени бројеви из новина, наводили су обичан свет на маштање о неком лепшем и богатијем животу. Са уздахом и уз неизбежно „шта бих ја урадио да сам на њиховом месту...” плаћали би нагомилане рачуне и сањарили о неким бољим данима. Последњих тринаест година, међутим, Бил Гејтс је уништио чаролију. У овој савременој бајци најважније је име носиоца листе, док су остали кандидати ипак мање значајни па макар располагали капиталом који се мери и десетинама милијарди долара. Недавно је обелодањена листа најбогатијих људи у 2006. години, чија имена објављујемо у табели:

После више од деценије, дошло је до смене на врху табеле финансијски најмоћнијих појединаца. Игра пребројавања туђег новца поново стиче популарност. У центру пажње, наравно, нашао се мексички бизнисмен Карлос Слим Хелу. Светски медији покушавају да понуде одговор на питање - ко је латиноамерички Рокфелер? Отпочео је јавни инвентар Слимовог капитала.

Рођен је 1940. године у Мексико Ситију. Године 1961. стиче звање инжењера. И поред чињенице да се на факултету бавио програмирањем, од самог почетка интензивно је проучавао економију и берзанске токове. Како сам тврди, таленат да у сложеним финансијским ситуацијама доноси једноставне одлуке, наследио је од оца Хулијана Слим Хадада који се као емигрант у Мексику настанио 1902. године с намером да избегне војну обавезу у Либану. Током студија, Карлос је помагао оцу у продавници коју су отворили у центру Мексико Ситија, а додатни џепарац зарађивао је ситним трансакцијама на берзи. Веома брзо научио је како да брокерске тајне претвори у новац и за кратко време вишеструко је увећао капитал. Када је имао 25 година, Карлос Слим отвара холдинг компанију „Царсо” а одмах потом и агенцију за промет некретнинама. Почетком седамдесетих поседовао је капитал вредан 400 хиљада долара. Иако је већ у то време спадао у ред успешних пословних људи, Слим је отпочео да у пракси примењује идеју на којој је базирао читаву своју каријеру. Куповао је фирме које су производиле солвентну робу, али су из различитих разлога лоше пролазиле на тржишту. „Најважније је куповати јефтино, а после је лако ствари довести у ред” објашњава Слим. Почетком осамдесетих, купује већински пакет акција у компанији Цигатам и убрзо преузима лидерску позицију у дуванској индустрији.

Куповао је фирме које су производиле солвентну робу, али су из различитих разлога лоше пролазиле на тржишту. „Најважније је куповати јефтино, а после је лако ствари довести у ред”, објашњава Слим.

Године 1982. Мексико запада у озбиљну финансијску кризу. Нагомилани инострани дуг, висока инфлација и крах берзе утицали су да већина страних инвеститора напусти земљу. У исто време, готово сви домаћи богаташи пожурили су да изнесу новац из земље. Карлос Слим, међутим, одлучује да се суочи са изазовом и финансијски опстане у немогућим економским условима. Купио је контролни пакет акција у ланцу ресторана, продавница и хотела „Санборн”, што се показало као изузетно успешан пословни потез. Већ 1990. Слим крупним корацима креће ка стварању финансијске империје. Мексичка влада расписала је тендер за куповину неколико великих државних фирми, међу којима и националне телефонске компаније „Телемекс”. Слим је са партнерима СБЦ (данас АТ&Т) и Франце Телецом за две милијарде долара купио 20 одсто контролних акција.

Од тада до данас, вредност компаније је са 7,5 милијарди порасла на фантастичних 42 милијарде долара. У исто време, Карлос Слим постаје главни донатор владајуће ПРИ партије којом је руководио његов имењак Салинас уз чију помоћ откупљује већински пакет акција од државе. Поред „Телемекса,” Слим данас контролише и компанију „Америка мовил”, пету по величини телекомуникациону фирму на свету, која има 124 милиона клијената у 15 земаља. Блиске везе са влашћу помогле су му да оствари апсолутни монопол над комуникационим системима широм Латинске Америке. Анализирајући економску моћ и монопол најбогатијег човека на свету, професор престижног колеџа „Вилијам и Мери”, Џорџ Грејсон, недавно је магазину „Фортуне” изјавио следеће: Просечан Мексиканац не може да опстане ако не купује његове производе или не користи услуге које пружа бар једна од 220 Слимових компанија. Већина се роди у некој од његових болница „Стар медика”, струју добија од компаније „Кондумекс”, вози се путевима које је изградила ЦИЛСА, гориво точи на пумпама „Свекомекс”, телефонира захваљујући компанијама „Телемекс” или „Америка мовил”, пуши цигарете марке „слим”, храну и остале намирнице купује у супермаркетима „Сирс Рубак”... а све то у земљи у којој обичан грађанин просечно зарађује око 500 долара месечно.

Иако послује у комшилуку САД, Карлос Слим спада у ретке пословне људе који су успели да се одупру америчкој глобализацији капитала. Мексичка влада донела је рестриктивне законе који једноставно онемогућују пословање страних компанија у области телекомуникација. Захваљујући томе, Слим је не само одолео гигантима попут АТ&Т, МЦИ, Веризон, већ полако али сигурно откупљује њихове компаније широм Јужне Америке.

Иако послује у комшилуку САД, Карлос Слим спада у ретке пословне људе који су успели да се одупру америчкој глобализацији капитала.

Просечан становник Мексика поносан је на чињеницу да је њихов земљак надмашио првог „гринга” Мајкрософта, иако је у исто време свестан да му то неће много помоћи да се приближи стандарду Гејтсових земљака.

Финансијска империја Слим има своје наследнике, синови Карлос Јуниор, Патрик и Марко Антонио још од детињства су најближи и највернији сарадници мексичког тајкуна.

Најновију поредак у „лиги милијардера” много више је узбудио медије и обичне смртнике који од плате до плате једва везују крај с крајем, него саме актере. Лидер на табели, Карлос Слим Хелу, нагласио је да бројеви не значе ништа и да богатство ма колико оно било не може са собом понети на онај свет. Бил Гејтс је одмах пожурио у Кину где је у личном контакту са председником највеће земље на свету сложио коцкице за пословни мозаик столећа који ће му помоћи да се у најскорије време готово сигурно врати на место које му по свему припада. Трећепласирани Ворен Бафет стрпљиво је чекао свог бриџ партнера да се врати из Кине и пажљиво проучавао интернет-форуме... јер никад се не зна да ли је господин са почетка ове приче мислио озбиљно.