После десетак дана размишљања, изведем ја у тај ресторан девојку са којом сам излазио. Фино, лепо, протоколарно вече. Кад смо добро прешли на пића, позовем ја музику и наручим песму „Крај језера”.

Крај језера једна кућа мала, ту је она драгог чекала

обећо је да ће доћи и да ће јој прстен донети

Зора свану суза више нема, а ни драгог ког је чекала

крај језера уплакана, марамица бела остала

Ако некад љубиш момче младо, знај да ће те брзо оставит´

јер он не зна шта је љубав, и не може дуго веран бит´

Свира музика, ми певамо, куцкамо се... Наручим ја још једном. Подиже она обрве и погледа ме са симпатијама, вероватно мислећи да је то „моја песма”, па запева још једном. А ја као на жеравици. Певам и ја и гасим се пићем... Кад сам наручио да свирају и трећи пут, чудно ме погледаше и музиканти. Њој се образи затегли а гледала ме скоро кроз трепавице, сигурно мислећи да сам слабији на алкохол него што се чини. Нервозни погледи гађали су ме са свих страна. Али отпевасмо и трећи пут... Пристаде музика да свира и четврти пут. Гости су сигурно мислили: Кад пијана будала мисли да пусти музику? Никад је нисам питао шта је она тад мислила о мени. Било ме срамота. А мислио сам вала и ја о њој! Па и Ћора Бегеш је укапирао и готово заурлао: Ако некад љубиш момче младо... Она се као прену, широм отвори очи, са олакшањем развуче свој велики осмех, ухвати се обема рукама за главу и спусти је на сто. Па ја сам само био млађи!

Пројекат: Како јој нежно саопштити, успешно сам привео крају и поред свих тешкоћа и неразумевања. Био је то стручно и начно утемељен пројекат. Стручно, јер сам у та времена био значајно струкиран а научно, јер сам напамет научио и речи песме и целу музику.

Зашто је онај у песми изостао? Имао је неке неодложне обавезе, што је увек оправдано. Сваки други разлог га сврстава у блесаве.

Написао мој друг МУНГОС

(надам се, као и ДеКрле, да си у међувремену нашао марамицу! )