Коме смета живот на 2 адресе
dulebg
(posmatrach)
05. мај 2024. у 18.19
Како који празник или летовања - београд се испразни, а реке Београђана крену пут Ниша, Чачка, Зрењанина, Новог Сада и другде.
Е сад некима то смета: они су као ДОЂОШИ, сељаци, а ми што немамо куд - ми смо ваљда градска господа? Нећеш ти јаких староседелаца - хајде да чујем ко се родио у београду, коме су се родитељи родили у Београду? Нема ни 10% - сви смо ми од некад од некуд, Балканском улицом!
Власт београдизује Србију, свако нормалан досељава се у Београд - јер овде има и посла, и школа, и доктор. Али се задњих 20 година шири обичај живота НА ДВЕ АДРЕСЕ:
- некада само отац борави у Бг од понедељка до петка, а онда се враћа кући да обради укућане према заслузи,
- а мало боље стојећи имају стан у Бг, одакле се такође често купе петком, иду у родитељски крај, или напросто имају вилу са воћњаком негде у тишини.
И коме то смета - мени није јасно?! Па то је баш идеално: користиш предности велеграда док мораш, а чим не мораш - палиш у провинцију?
Код пуно људи осећам презир према провинцији; а верујем да уствари појма немају, да знају само оно што су видели у најцрњим филмовима; а да су уствари баш они сами - градски талог, па би да имају некога лошијег од себе?
samadel
(snimam)
05. мај 2024. у 19.45
Beograd se piše velikim slovom a beogradjani malim.
A sada što se tiče teme:
1945. počinje prvo naseljavanje Oslobodilaca u Beograd da bi beogradjane oslobodili iz njihovih stanova i u njih se uselili.
Druga etapa su njihova deca, koji su već beogradjani.
Treća etapa je sadašnja,kada oni koji zaboravljaju svoje pretke, i kritikiju one kojima zavide na selu, voćnjacima i načinu života.
Što se mene tiče, ja sam 4. generacija beogradjana - što ne smatram svojim zaslugom već sticajem okolnosti.
Imao sam na fakultetu kolege, sjajne studente iz provincije, genijalce koji su ostali u Beogradu jer ih je Beograd tražio!
Sećam se kada su donosili sir i kajmak koji im je majka slala i delili sa nama. Mi beogradjani smo ih zvali na naše nedeljne ručkove, a moja mama i je spremala da ponesu.
Sa njima sam i danas u vezi.
Osećam duboko poštovanje prema „provinciji”, tom selu koje hrani dete da se školuje!
Tako da to ne treba gledati uopšteno, već individualno
Power12345
06. мај 2024. у 03.51
..grad, gradovi i cene koje rastu i da mnogi moraju da dele grad sa selom...pa vi to hteli, voleli ili ne..
Cene svugdje po svetu divljaju , satnica radnika i trošak,troškovi od dućana do dućana ne pokriva prohteve svakodnevnice.
.. još ako je bio-organic ...
meso, riba se kreće do 50 Eura ili više a kg..
Voće, povrće i druge namirnice se kupuju mahom po spisku i peridičnim intervalima...ta roba u cegeru ili kolicima se meri, odmera i što je u EU uobičajeno da svi ukućani radit moraju.
Za ljude socijale i koji su na trošku države ili one bezkućnike po gradovima nesmem ni da pišem
Ljudi dok mogu i ako imaju zemlju..
pa bila to na selu ili na balkonu su primorani pokretu i trbuhom za kruhom
